Reč Bloma potiče iz islandskog jezika i znači cvet, procvetati, cvetanje.
Kada smo naišle na tu reč, prepoznale smo u njoj suštinu psihoterapijskog procesa. 

Bloma za nas nije samo ime, već simbol načina na koji gledamo na terapiju i na čoveka, kao na biće koje u sebi već ima seme rasta i celovitosti.

Kao što cvet procveta kada mu se omoguće pravi uslovi, tako i čovek počinje da raste kada se oseti sigurno, viđeno i prihvaćeno.

U terapiji, cvetanje ne znači uvek lakoću ni brzu promenu. Ponekad počinje neprimetno kroz tišinu, svesnost i hrabrost da prihvatimo onako kako jeste.

Nekada cvetanje znači prepoznati tugu, osetiti bes, pustiti suze ili po prvi put imati razumevanje za sebe.

Bloma nas podseća da je rast proces koji ne možemo požurivati. Ona simbolizuje prirodan ritam ljudskog bivanja,Kao što cvet ne žuri da procveta, verujemo da unutrušanji svet svake osobe ima svoj sopstveni ritam cvetanja. Naš zadatak nije da taj proces ubrzamo već da stvorimo odnos u kojem on može prirodno da se dogodi, odnos zasnovan na toplini, prisutnosti i sigurnosti.