Čuti se odnosi na registraciju reči i razumevanje njihovog osnovnog značenja. Slušati uključuje dublji nivo uključenosti, u kojem se pažnja usmerava i na emociju, ton, ritam govora i unutrašnji doživljaj osobe koja govori. U tom prostoru razvija se osećaj povezanosti, jer druga osoba prepoznaje da je njeno iskustvo zaista primljeno.

Tišina u terapiji nije praznina, već prostor u kojem možeš da čuješ sebe. Ne znam šta da kažem često zapravo znači: imam mnogo toga, ali tek učim da to izgovorim. Dozvoli sebi tu malu, hrabru tišinu, možda je to najglasniji korak koji si do sada napravio.

Ponekad je najteži deo terapije samo doći.
Ne zato što nemaš šta da kažeš, već zato što misliš da moraš da znaš.

A zapravo, tišina, zbunjenost i „ne znam“ često su pravi početak.

Prvi susret nije test, već trenutak u kojem si konačno viđen.
I baš tu, tiho i nenametljivo, počinje isceljenje

Poverljivost u terapiji znači da ono što kažeš ostaje između tebe i terapeuta. Taj dogovor stvara osećaj sigurnosti da možeš da govoriš otvoreno, bez straha da će tvoje priče biti podeljene dalje.
Kada znaš da je prostor zaštićen, lakše će ti biti da govoriš o stvarima koje su ti zaista važne.