Prvi susret sa psihoterapeutom

Ako si ovde, verovatno ti se u glavi pojavljuju različita pitanja. Kako to izgleda? O čemu se priča? Da li ćeš se osećati čudno? I da li uopšte imaš „dovoljno dobar“ razlog da dođeš? Sve te misli su sasvim prirodne. Većina ljudi pre prvog susreta oseti mešavinu radoznalosti i nelagode.

Terapija je susret dvoje ljudi koji pristaju da nose trenutak zajedno. Ne brini, niko te neće staviti na kauč ili posmatrati kao eksperiment. Terapeut je tu da te upozna, ne da te procenjuje. Pratiće tvoj tempo, poštujući ono za šta si spreman i ostajući tamo gde ti možeš da budeš tog trenutka.

Može se desiti da ti srce lupa, da osećaš anksioznost, da se bojiš kako nećeš znati šta da kažeš. A može i da se ne desi nista od ovoga. :) Sve je to normalno. Nije potrebno da na terapiju dođeš sa unapred pripremljenim pričom ili razmišljanjem kako ćeš započeti.  Ne znam odakle da počnem je već početak. 

U tom prvom razgovoru terapeut ti postavlja pitanja, poput kako ti prolaze dani, kako spavaš, imaš li podršku, šta te brine. Ne zato da bi te psihološki procenjivao,  već da bi već da bi upoznao tvoju priču i video kako si zaista.

Ovo je mesto gde „ne znam“ ne zvuči pogrešno, gde plakanje nije drama, a tišina nije neprijatna. Mnogi ljudi se plaše tišine na terapiji, ali upravo su ti trenuci važan deo procesa. Tišina nije znak neprijatnosti, već prostor u kojem se nešto važno oblikuje. Mi verujemo da tišina, isto kao i reč, ima značenje. U njoj često nastaje kontakt, onaj istinski. 

Posle terapije ne moraš da osetiš neki veliki pomak. Možda ćeš biti mirniji, možda umoran, možda zbunjen. Sve je u redu. To ne znači da nešto ne valja nego da si počeo da pomeraš stvari iz mesta.

Ne, ovo nije mesto gde ćeš dobiti pet saveta za srećan život. Ali jeste mesto gde ćeš pronaći mir u tome da ih nemaš.

Isceljenje počinje onog trenutka kada dozvolimo sebi da budemo viđeni baš takvi kakvi jesmo.